Dejan Popov je Master inženjer u oblasti pejzažne arhitekture i osnivač studija Landscape Factory. Njegov rad je spoj novog i prepoznatljivog i savršen sklad umetnosti, prirode i arhitekture.
U intervjuu za Altego Enterijer Centar otkriva kako pejzažna arhitektura prati koncept brzog hvatanja trenutka i da li je prisutna veća briga za čovekovu okolinu, ekologiju i energetsku održivost.
Altego: Šta vas je privuklo da se bavite pejzažnom arhitekturom?
Dejan: Prvenstveno, postojalo je interesovanje za enterijer, arhitekturu i dizajn. Uz sve to, prisutna je i priroda. Pejzažna arhitektura je jednostavno bila spoj svega toga. Na taj način se trudim i da prezentujem ovu profesiju, kroz sve elemente koji se nalaze u otvorenom prostoru. Ljubav prema arhitkturi, dizajnu i enterijerima, na neki način sam preneo u spoljašnje prostore gde se trudim da kreiram ambijente u kojima će korisnici uživati, ali i provoditi svoje kvalitetno vreme, kao da su u nekoj sobi na otvorenom.
Altego: Arhitektura u prirodi ili u gradu? Gde više usmeravate svoje interesovanje?
Dejan: Podjednako su mi interesantne i arhitektura u gradskoj sredini i van nje. U prirodi se trudite da iz samog prostora naglasite i potencirate okolinu, nestvarne poglede i pejzaže, da intervencije prilagodite sredini. Kod gradskih eksterijera, vrtova i teresa je drugačije. U jednoj mikrosredini, kreirate prirodu, bujnost, pokušavate da ljudima date parče jednog drugačijeg prostora koji će ih izmestiti od svakodnevice i užurbanosti gradskog života.
Altego: Koliki značaj u pejzažnom dizajnu ima spoljašnja rasveta?
Dejan: Rasveta u eksterijeru ima veliki značaj sagledano iz više aspekata. Pogledi koji se u večernjim i noćnim satima pružaju iz enterijera ka eksterijeru, jedino su efektni uz pravi izbor rasvete i naglašavanje elemenata prostora. Pored toga, funkcionalni aspekt spoljne rasvete nam omogućava da eksterijer koristimo na pravi način i u kasnijim satima. Omogućava nam kretanje, naglašavanje pravaca i zona i ugodan boravak na otvorenom. Uz sve ovo, jako je važan i osećaj sigurnosti koji nam daje rasveta tokom noći, jer imamo adekvatnu preglednost prostora.
Altego: Koje tehnike osvetljenja se koriste u pejzažnoj arhitekturi?
Prilikom odabira rasvete i pozicioniranja u pejzažnoj arhitekturi, prvenstveno se baziram na svoj osećaj za estetiku i ambijente. Ono što bih možda napomenuo jeste da u vrtu uvek naglašavam posebne primerke stabala i vegetacije koji su tu prisutni. Na taj način, i noćni aspekt vrta je nešto posebno. Naglašavanje visokih zidova u vrtu, ukoliko postoje, niskih potpornih zidova kroz upotrebu nisko postavljenih zidnih lampi, naglašavanje pravaca kretanja kroz diskretna podna rasvetna tela, osvetljavanje stepeništa i ostalo, samo su deo mogućnosti i neophodnosti koje spoljna rasveta pruža. Osim toga, posebno su zanimljiva skulpturalna rešenja koje rasveta može da pruži u prostoru. Osim svega ovoga, izbor rasvetnih tela, prilagođavam koloritu drugih elemenata prisutnih na samom objektu ili u spoljašnjem prostoru. Neretko se i kolorit i materijalizacija rasvetnih tela nameću kao posebna kategorija oko koje se oblikuje dizajn.
Altego: Koje trendove primećujete u pejzažnom dizajnu?
Dejan: Pejzažni dizajn je kao i sve struke, podložan stalnim inovacijama i trendovima. Trudim se da ne obraćam puno pažnje na trendove, već da svaki prostor kreiram kao nešto posebno. Eksterijer prati arhitekturu objekta i neraskidivo su povezani. Svaki prostor je po meni jedna druga i nova priča i treba da bude poseban, kreiran za korisnike ali i uvek sa posebnim pečatom dizajnera koji ga je osmislio. Mislim da prostori koji nastaju tako da se ne obazire na trendove, uvek imaju poseban šarm i daju neki poseban wow efekat. Samim tim, oni diktiraju i nameću trend.
Altego: Koliko pažnje poklanjate održivosti i zaštiti prirode u vašim projektima? Da li primećujete da su zaštita životne sredine i održivi razvoj sve važniji i klijentima?
Dejan: Trudim se da kroz projekte na neki način edukujem klijente u tom pravcu, ukoliko i sami nisu svesni održivog razvoja i zaštite životne sredine. Sve više su u upotrebi biljne vrste koje traže manju količinu vode za svoj opstanak, shodno da se i klimatske promene odražavaju i na taj aspekt. Održavanje eksterijera i vrtova je takođe važan deo procesa planiranja i projektovanja u pejzažnoj arhitekturi. Često se vodi računa o tome da nega vrta bude što manja, pristupačnija, jednostavnija za sprovođenje u delo. Isto tako, kroz alternativne izvore korišćenja vode, može se sprovesti irigacija eksterijera. Kroz izbor materijala teži se obezbeđivanju veće poroznosti tla i time oticanju atmosferskih voda. Takođe, kroz upotrebu adekvatnih rasvetnih tela i potrošača struje u eksterijeru, moguće je minimizirati količinu utrošene električne energije. Zanimljiva je upotreba solarnih rasvetnih tela izvrsnog dizajna i tehničkih karakteristika, koje sada nudi većina svetskih brendova koji se bave rasvetom.
Altego: Kako vidite budućnost pejzažne arhitekture?
Dejan: Budućnost pejzažne arhitekture se upravo odnosi na održivost i na sve veću neophodnost, posebno kada govorimo o urbanim sredinama. Sve je veća potreba gradskog čoveka da bude u dodiru sa prirodom i da u njoj boravi. Krovni vrtovi i terase biće oaze koje neće imati samo estetsku funkciju već i mogućnost za kreiranje sistema zelenila grada kroz povezivanje zelenih mikrolokacija.
Altego: Koja je vaša omiljena biljka i zašto?
Dejan: Teško pitanje. Kao i sa mnogim stvarima u životu, često nam se afiniteti i potrebe menjaju. Trenutno, omiljene su mi breze bele kore – Betula utilis var. Jacquemontii u multistem formi, Lavanda mi je jedna od omiljenih vrsta, posebno kada je planirana u velikim masivima, Sambucus nigra ‘Black Lace’ – vrsta zove tamnih reckastih listova, novi varijetet vrste Mahonia – Volcano, gotovo svi varijeteti japanskih javora i ukrasne ornamentalne trave korišćene u masivima.
